Ja bih ostao isti

(čuj, svet što ga zoveš se odaziva
vetar radi za nas

sve što sam pokrenuo zapamtilo je ime moje
zapamtio je zrak

budnost zvezda je umesto nas
dok spavaš)

1

gledao sam ulicama
ideš godinama
bilo je i više od toga
vodiš pesmu za ruku

a u meni je sunce zrilo
zrilo pa se zbilo
između otkucaja srca
vilenila se praznina u sebi

gledao sam te godinama
ideš ulicama
vodiš pesmu za ruku
bilo je i toga

a u meni se sunce zbilo
ječao je prostor u nama
između otkucaja sata
i sve šta kriju dubine

2

ne, nemoj reči
neka te snegovi nose na nju

nemoj svetlost
neka te oluja nađe domu

neka ti hoda
hoda korak kamen

neka te vodi
vodi sunce plamen

neka te nađe
nađe reka
nađe gora

neka te traže
traže zvezde
traži zora

(ja ću ostati isti
ja idem doma)

Nešto dalje od kiše

(na svečanu žalost
objavljujem smrt svih enciklopedija
od onda od kada svako objašnjenje
novonastalih svetskih zabluda
nosi tvoje ime)

1

sunce li ti marlena
i ti si jedna od njih
znam te – kuješ u polutami
celim noćima
hoćeš srce sve od zlata

ne snebivaj se
i ne misli zvezde marlena
moj trag je bolest zore
srce pustinje u mojoj glavi

da znaš da govoriš rekla bi
guraš ruke gde ni pogledom ne smeš

i ne blagosiljaj
ispod svake zvezde
ne budi neverna zemlji ptica marlena

sutra

sutra se seče do lakata
kamen sunca u tvojoj ruci

2

ona je trebala biti morska sirena
ovako se samo pravi da je normalna

ona nije ono čime je možeš zamisliti
ali bi svi voleli da je tako

ona bi volela
da je sa onoga sveta
i poezija i san i mir
da budu nešto ni više ni tiše

iskušavala je svojim umom
naše debele gusare

ali sada kad više nema kiše
svi brodovi se vraćaju moru

mi ćemo se praviti
da je ispričala sunce
kasno zasađenoj zemlji
čisto da bi nastavila da diše

Gospode


1

hoćeš li mi praviti oslonac od oblaka
hoćeš li poslati svoje legije anđela
dok ne prekriju nebo
hoće li me poneti njihova pesma
hoćeš li me gospode
potrebna mi je tvoja pomoć
u ovim danima bez premca
u ovim jutrima tvojih očiju
i vetrovima tvojih krila gospode

nema mi više zvezde danice
nego po veri u tebe slep hodam
ja nemam novo srce gospode

2

moje reči kao da ne dopiru do tebe
pišem po zidovima zatvora
i kopam kašikom put u vedrinu

u tvoju sliku sa kalendara
stalno sam zagledan

i nemam drugog zdravlja
za ovaj beskorisni dan

rešetke znam po imenima
i svaka slutnju i drugi nemir nosi

pre svakog doručka pomolim se za tebe
da ti se vetar nikada ne zamonaši u kosi

u maloj kutiji spava sve što imam
jedna cigareta i mali ručni sat

i nemam poslednji razlog
dok hodam ovde sam

i pevam u prozor
pevam vazdan
pravim od oblaka plan

i tužno mi je tako
dok spremam zaveru
dok spremam bekstvo sam

3

ne derite se više na mene
čini mi se da se udaljavam
od tebe svete
da li je to moguće?

sve vas koji hodate
i koji volite i koji strepite
doživljavam kao u snu
i ja jedini spavam
a vi ste budni
zagledani
u svoja
svetla
u daljini

čini mi se da prođem
između zagrljaja
iz osmeha
i lepih reči
nedodirnut

a voleo bih
da mislim
kako mislim
kako si to ti
koji me nosiš
u oblacima u vetru
i oluji pre svega

večna potraga za potragom
tako mi to sada izgleda
a neko me u meni greje
i tužno je ali mi se smeje

Ne odmeći se sine

1

uzeli mi sekiru sine
svu noć su palili vatre
i plesali oko kolibe

uzalud sam im govorio
poljsko se čita u sebi
moje ime se kaže naglas

celu noć sam ložio drva iz ostave
onda sam ložio vrata i štokove
oni još ništa nisu naučili

vodim te kući sine

2

ne odmeći se sine
korak su ti zlatnim injem pokrili
snatre za svih tvojih sto dvanaest imena

sve ide u krug budnim snom
ispitivanje modrih gusara
pokušaj da im probaš luke

sve što je ikada iz tebe
nežno progledalo
snatri svoje mostove

jer sve u tebi išlo je u krug
i htenje u tebi i u tebi reke
duboko u tebi u grudima tvojim

ušetala sam u tvoju vodu
sa rebrima svojim
noćas će svi ućutati

kao da je neko drag umro
u pesmama mojim

3

ne plaši se da izgoriš sine
crveni sulfur neće ti naneti zla
ne zadovoljavaj se vatrom pokušaja
nego založi duboko u sebi
sunce u tebi neće ti naneti zla
nesmetani vodopad tvoje duše
obasjaj dok ne zasvetli plava
i neće se gasiti među sobom
ispituj modre gusare svoje
azurne svoje obale pokušaj
odslušaj da im nađeš luke
i sve u tebi teći će u krug
i reke u tebi i u tebi mora
i neće se gasiti među sobom

Smrt sunca


1

o gospođice sunce
izaći ću jednom i ja tebi
u četiri ujutru

dok ne pogledaš ka prozoru
mislićeš da je sve u redu

a ja ću svitati umesto tebe

2

šta kažeš
da se menjamo
ja ti dam srce
moje srce
da kuca srce
kao tvoje srce
a ti meni sunce
da me greje sunce

pa ako bog da
izrašće tu
još jedno srce?

3

odjahaćemo u uzalud
u teoriju trešnjinog cveta
u komad drveta

slušaćemo ih dok govore
kako su to prevelike vatre
za jednog čoveka
kako su to oluje koje
čupaju kolena iz korena

oni ni da te pipnu ne bi poverovali
ni da te poljube ni da zagrle rukama
tamo gde si gorela

dugo će još zvezdočaci pogađati
linije tvojih pokreta i brojati u sebi
koliko ima godova u tvojoj kičmi
koja je srasla s jugom rasla s pticama

možda je i bolje kao što kaže rumi
sakriti se potpuno
kao što se voda krije u metalu
kao što se vatra krije u kamenu
i preseliti svoj život
u trenutak smrti jedne zvezde
kada ceo svemir upali svetlo
i svi izađu na ulice u svojim čarapama
u svojim gaćama da vide šta se to napolju dešava

Umiranje smrti Marka Antića



znao sam
da će mi ta jedna cigareta
promeniti život
bilo je užasno
a ona je studirala književnost
ja sam mrzeo književnost
 
može li se
ova šolja kafe na stolu
jednostavnije
istinitije reći
 
naravno da može
(svi su me tajno voleli)
 
tog dana niko se nije
javljao na telefon
 
tada sam već bio siguran
da je kraj sveta
u koncentričnim krugovima
sa dijametralno suprotnog mesta
krenuo ka meni
 
valjda ostavljajući
najlepše za kraj

Poslednje pesme

1

sve je to za mene bilo zračno

daleko od toga da nisam našao svet
svet se sručio pred moje noge kao poslušna lasta

prestao sam da zveram u daljine
ni malo pitome huškače vremena
dalekovidost se orodila kao zvezda

kao pisao sam pesme
pesma ti pesmi lek

paljaše tamjan po mojim sobama

video sam vaše oči gavranova
vaše oči vukova
vaše oči pitomih lasti
vaše oči pustinja

svi imate tako drugačije oči
nisam se uplašio
samo otišao

prestao sam da se nadam u slučajnost izbora

odneo sam svoje telo po vrhovima
vrhovima prstiju po vrhovima kuća
nosio sam se u grad što na gori sija
i umesto da ostanem u njemu
on je ostajao u meni

kuda god otišao da se možda i ne vratim
priđem i pitam reku kako se oseća?

pogledao si na moju slobodu
i ona ti se učini kao zatvor
a prepoznavanje je ostalo nedokučeno
zaključano za oči

moji jedini moji balavi
fisije moje ljubavi
ništa ne razumeju

hvala ti što si to tako uredio
sada ćemo im zauvek ostati nevidljivi

a o njoj prećutim
kad me već niko ne pita
i već je vidim
ili mi se čini

voleo bih
da joj se pokloni cela rusija

2

polako pakujem stvari u ormar
putujem noćas do kreveta
i odlazim dalje od sebe
kao kada idem na planinu
samo što ne idem u prirodu
nego u svoju pravu prirodu
ni malo glup al krajnje naivan

toliko mi je bespotrebno drago
što ću noćas da spavam sam

Smrt gospođice jug

smrt gospođice strane sveta
desila se naravučenije
po starom rasporedu boja

ovde i sada mi nedostaješ
kao vruća kafa kada se probudim sretan
tako zaspala na svoju ruku
usamljenija nego sama
ostavljena kao bog u kafkinim pesmama

uhvatim se za kvaku tih vrata i
plešem sam sa sobom
ili odem da spavam
biti budan mi je takvo
gubljenje vremena
ovih dana

a sudbina nas čeka
na starom mestu
po novom običaju
ponudim je cigaretom
čisto da ne čeka sama

čisto da mi se ne naljuti kao smrt
koja je revoltirano izjavila da
na nju ne računam više nikada

a možda mi je zato i uzela
gospođicu jug iz jednog sveta
koga smo zajedno
gradili godinama
umesto pticama

gledam u njega u sebi
i čudim se
kako je ono
što me je nekad toliko grejalo
sada odlučilo da postane mana
koje se teškom mukom rešavam

ali je bar rešavanje
uvek bila jača strana te knjige
koja je odlučila da se zatvori

Dok ne stigne me leto

1

ako hođaš da budem tu
do nespokoja i da sam
niz otvoren ti prozor
vetar zastao
tebe da pijem
u dnu vode
u san ti dan
dolijam
nesretnice moja
proleće zalivam
ne sudbinom
ne sobom
nego što je
u meni veće
od mene
s tobom
da umijem

2

noću te tišinom
te suncem danju
te sanjam te osluškujem

ni da me stigne leto
ni da mi dobar dan
ni hodom dakle zbogom

praznih ti reči pesmo
tako mi dalek dan

za raskovnik te
za svako tvoje slovo
za tugu kome drugom

za praznik te za kamendan
do nepokopanog mi dna
za odustajanje ti za tišinom

ne osokoli me odžuborena
ne otvorio mi pesmi za lek

al otvorena mi vrata zemljo
da okopavam da jutro sam

dok ne stigne me leto
niz ovaj dobri dobri dan

3

kopam već dugo
u čistoti prostora

svu noć mi noć
nešto šapuće
oko oluka

ravijojla me na sramotu ptica
prepeva na tri različita
jezika tišine

a hteo bi da si reka
niz svoje vodopade
ono malo duše što pliva u tebi
neka love neka nose na obale
neka se nastane
neka se nahrane

ulivaš se kao nada
u svoje more
okrenut sebi
kao istoku

još malo
pa ćeš videti nešto
što je oduvek bilo tu

O imenima vatre

(koja daje imena vatri
i pogodi joj ime
čuće zvuk zvezda
u svih ljudi od srca)

1

kud se izgubih?
kuda lutah ka tebi?

gledam se
kako se drago
zaboravih

a ti si pejzaž
kuda god pogledam
bilje koje mi šapuće
još jednu tajnu
za njih

da sve su nas
izdali snovi

ludo ti sunce
i dalje sija u zaborav
kao drugačija vrsta muzike
i od sada će morati da živi
sa tvojom ljubavlju zauvek

2

lepo sam im rekao
ne dirajte moje krovove
oni sanjaju
i oni pustoše
suncem sam im zemlju ljubio

u ime vatre i svega što spava
još noćas ću otići
dok je još duša u letu
kasno pečena duša

a lepo sam im rekao
ne dirajte moje solarne ključeve
još samo ovaj put
i oslepećemo zagledane svetove

3

čitanka misli
hiljadu i jedno
ime boga
postoji vatra
predeo
između mene i sunca
pošteno spaljen svet
znam da ga vidiš
sve ostalo
meni je malo
ne moraš da se budiš
neću te ostaviti
tebe u oluji
u nevremenu
jedinu sa mnom
neću ostaviti
ali te ne mogu
nositi sa sobom